ŠTA ČOVEKA NATERA DA ODE U RELIGIJSKI EKSTREMIZAM? Popričali smo sa psihološkinjom, stvar je veoma KOMPLEKSNA!

Vera je nešto što nam je od rođenja ustaljeno kao deo života, a promena vere je tabu tema u našoj zemlji. Bilo da je u pitanju zbog partnera ili zbog ličnih religijskih nahođenja, promena veroispovesti je veliki korak za čoveka.

Nakon terorističkog napada Miloša Žujovića, koji je prešao u Islam i postao vehabija, zapitali smo se - šta to čoveka "gurne" da promeni veroispovest i ode u ekstreme koji se u potpunosti protive veri? Razgovarali smo sa psihologom Snežanom Repac o ovom fenomenu, a zanima nas i vaše mišljenje o tome.

Usame Zukorlić o terorističkom činu

Povodom napada oglasio se i ministar za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Vladi Republike Srbije, koji je osudio napad.

- Osuđujem današnji teroristički akt u Beogradu kao čovek. Život svakog čoveka je svetinja. Svako nasilje koje ugrožava ljudske živote je neprihvatljivo i suprotno svim ljudskim vrijednostima. Zatim, osuđujem ovaj čin kao musliman. Oni koji, pozivajući se na islam, čine nedela, nanose veliku štetu islamu, predstavljajući ljudima krivu sliku naše vere. Islam je religija mira i saosećanja, i ovakvi postupci su u suprotnosti sa njegovim osnovnim principima - rekao je Zukorlić.

Vera je ljudima usađena od rođenja i promena vere bi zahtevala i promenu ličnosti u potpunosti, ljudi se vežu za religiju kao deo svog bića, a u slučaju Miloša Žujovića, ovo bi mogao biti dosta dublji problem.

Religijski fanatizam ili terorizam?

Labilne osobe su najčešća meta terorističkih organizacija koje sebe promovišu kao verne, a zapravo su u pitanju ekstremističke organizacije koje se u potpunosti kose sa načelima religije, u ovom slučaju Islama.

Islam je, kao i hrišćanstvo, religija koja propagira mir i ljubav, a ne ubijanje.

Osobe koje su meta ovakvih pokreta obično i traže autoritet, oni preferiraju autoritarnost, oni su sledbenici koje traže vođu i traže da budu deo neke grupacije, plemena.

Često su osobe koje su se teško ili loše adaptirale u sredini, sa teškim detinjstvom i velikim osećajem nepripadanja. To su osobe koje nisu sposobne da žive bez lidera, koje se osećaju dobro samo kad imaju jasan cilj.

U njihovim glavama je jasan poredak.

"Čovek kao pojedinac nije bitan. Život ima smisla samo ako je deo grupe sa jasnim ciljem", kaže psihološkinja Snežana Repac

Važno je znati i prošlost i nagone takvog radikalnog ekstremiste.

"Ko je on? Kakav odnos ima prema svojoj naciji i religiji? To su osobe kojima je mržnja glavni fokus, i oni taj "radikalni ekstremistički islam" prihvataju ne zbog vere, već zbog njihovih ciljeva" rekla je Snežana Repac, te dodala: "To nije Islam, već terorizam. Islam je kao i sve vere miroljubiva, moralna, ne propagira nasilnosti niti bili koju formu agresije. Ovaj teroristički čin je cela islamska zajednica osudila. Ne treba da se povezuju fanatičke grupe sa religioznim."

U slučaju se mora pomenuti i njegovo psihološko stanje.

"Osoba koja je u stanju da rizikuje svoj život, je osoba koja ne ceni život u globalu. Ni svoj, a ni tuđi. Zbog toga je i u stanju da ide u opasne situacije i oduzima život nedužnim ljudima."

Šta nam ovo govori?

"Ovo je jasan pokazatelj da je osoba suicidalna, i osećaj da rade nešto za viši cilj im daje osećanje vrednosti. Postoji o šansa da će unutar organizacije njegovu smrt gledati kao herojski čin, najveći pokazatelj privrženosti."

Ovo je poseban tip ljudi, i oni se pažljivo biraju.

"To su ljudi koji su laka meta, iz lošeg okruženja. Obrađuju ih na sektaški način, da se osećaju "zavisno" od toga da budu deo nečega, "ispiraju im mozak". Sve to je daleko od religijskog pokreta, a veoma blisko sekti i fanatizmu."

Tu je bitno i pitanje vere:

Oni ako su u stanju da napuste svoju veru, oni nisu vernici. On je osoba koja je izgubila bazične odnose sa svojim prethodnim životom, njemu je glavna potreba za osvetom", kaže Snežana Repac

Teroristički čin opravdava na čudan način - kao da je religijski cilj, a ne osvetoljublje.

Neki od razloga bi mogli biti:

• Novac
• Validacije "vođe" i afirmacija
• Labilnost
• Želja za pripadanjem
• Ubilački nagoni

"Ono obesmišljava relgiju, on je verovatno kroz promenu religije hteo da osvesti svoj ubilački nagon. Pogrešnu religiju je identifikovao kao ratobornu, pogrešno shvatio osnovna načela religije. To nije Islam i ne treba ga povezivati sa ovakvim organizacijama."

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)